Аграрна политика у Југославији : (1945-1953) : докторска дисертација

Milošević, Srđan (2015) Аграрна политика у Југославији : (1945-1953) : докторска дисертација. Doctoral thesis, Универзитет у Београду.

Text Milosevic_Srdjan.pdf - Accepted Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (10MB)

Abstract

Тема истраживања чије резултате садржи овај рукопис је “социјалистичка реконструкција” пољопривреде и села после Другог светског рата у Југославији, у “прелазном периоду”. Резултати представљени у овом раду су синтеза истраживања архивских извора, текстова савременика који су пресудно утицали на формирање аграрне политике, затим дневне и стручне штампе, као и периодике, како специјализоване, пољопривредне (часописи посвећени пољопривреди и задругарству) тако и “директивне” (часописи министарстава, државних органа, партијски часописи). У средишту истраживања био је однос државе према сељаштву и сељачком земљишном поседу, али је та тема стављена у шири контекст укупне аграрне политике југословенске државе у истраживаном периоду. Посебан нагласак на сељачком поседу, односно стављање ове теме у фокус истраживачког интересовања заправо је само одраз чињенице да је од 1945. до 1953. управо решавање питања статуса сељачке земљишне својине било главни изазов за Партију државу на чијем је челу Партија била. Трагање за одговарајућом формом решавања овог питања проузроковало је турбуленције у поседовној структури. То је неминовно стварало проблеме у настојањима државе да се подигне пољопривредна производња, која је и даље почивала, у највећој мери, на индивидуалним произвођачима, о чијој се судбини решавало током читавог периода. У раду су најпре представљени теоријско-идеолошки, институционални и нормативни оквири аграрне политике, чији су садржај битно одређиваo концепт “савеза радника и сељака”, марксистичко-лењинистичко виђење класне борбе на селу, затим разумевање места и улоге пољопривреде у планској привреди као и схватања југословенских комуниста у погледу земљишносвијинских односа, која су била под снажним утицајем историјског наслеђа и искуства Другог светског рата у којем је сељаштво масовно учествовало на страни Народноослободилачког покрета. Аграрна политика југословенске државе била је конвергенција свих наведених чинилаца и она је од самог почетка показивала своју специфичност у оквиру марксистичко-лењинистичке парадигме, што је имало значајног утицаја у потоњем сукобу југословенских комуниста са међународном комунистичком организацијом (Информационом бироом) 1948...

Actions (login required)

View Item