Секундарни стечајни поступак у праву ЕУ и потреба његовор спровођења у међународном стечају

Čolović, Vladimir (2022) Секундарни стечајни поступак у праву ЕУ и потреба његовор спровођења у међународном стечају. Evropsko zakonodavstvo, 21 (77/78). pp. 157-172. ISSN 1451-3188

Text iipe_ez-2022-21-77_78-10.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (262kB)

Abstract

Sekundarni stečajni postupak pokreće se u zemlji u kojoj stečajni dužnik ima stalnu poslovnu jedinicu i imovinu. Ovaj postupak zavisan je u odnosu na glavni stečajni postupak koji se vodi u zemlji u kojoj dužnik ima središte svojih poslovnih interesa, odnosno gde ima sedište. Cilj istovremenog vođenja više stečajnih postupaka protiv istog dužnika jeste ispunjenje načela jedinstva stečajne mase. Uredbom EU 848/2015 kojom se regulišu stečajni postupci, predviđena je mogućnost nepokretanja sekundarnog stečajnog postupka. U slučaju kada se ne pokreće sekundarni stečajni postupak, stečajni upravnik koji je imenovan u glavnom stečajnom postupkumora da pruži garanciju poveriocima iz te zemlje da će se njihova potraživanja namiriti. Stečajni upravnik iz glavnog stečajnog postupka odlučuje o pokretanju sekundarnog postupka.Isto tako, upravnik odlučuje i o mogućnosti da se, umesto sekundarnog, pokrene neki drugi postupak koji neće dovestido gašenja dužnika, već donastavkanjegovog poslovanja. U radu se ispituje nužnost pokretanja sekundarnog stečajnog postupka u međunarodnom stečaju. Analiziraju se situacije kad neće doći do njegovog pokretanja, odnosno kad će se pokrenuti neki drugi postupak umesto sekundarnog. Analiziraju se nedostaci i prednosti pokretanja sekundarnog stečajnog postupka, kaoinjegovapravnapriroda.Na kraju, posvećuje se pažnja i regulisanju ove materije u stečajnom zakonodavstvu Republike Srbije.

Actions (login required)

View Item