„Sintetički“ stečajni postupci u zakonodavstvu Evropske unije

Čolović, Vladimir (2021) „Sintetički“ stečajni postupci u zakonodavstvu Evropske unije. In: Usaglašavanje pravne regulative sa pravnim tekovinama Evropske unije - stanje u Bosni i Hercegovini i iskustva drugih. Istraživački centar : [=Think Tank]; Friedrich Ebert Stiftung-Kancelarija; Institut za uporedno pravo, pp. 8-24. ISBN 978-99976-914-2-2

Text 2021 - Zbornik Banja Luka - Čolović.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (180kB)

Abstract

U slučaju postojanja elementa inostranosti, protiv stečajnog dužnika se može voditi glavni i sekundarni stečajni postupak. Glavni stečajni postupak se pokreće u zemlji u kojoj se nalazi sedište dužnika, a sekundarni u zemlji u kojoj se nalazi filijala dužnika ili njegova imovina. No, vođenje sekundarnog stečajnog postupka može proizvesti velike troškove što dovodi do smanjenja stečajne mase, a, samim tim, i do problema u namirenju lokalnih poverilaca koji svoja potraživanja prijavljuju u zemlji vođenja sekundarnog postupka. Upravo zbog toga se, naročito u britanskoj sudskoj praksi, pojavila mogućnost da se umesto sekundarnog stečajnog postupka pokrene drugi postupak koji će dovesti do manjih troškova i do očuvanja stečajne mase, koji se još može nazvati i „sintetički“. Takođe, Uredba br. 848/2015 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. godine o postupku u slučaju insolventnosti predviđa ovu mogućnost. No, odluku da li će se voditi sekundarni stečajni postupak ili neki drugi u zemlji gde se nalazi filijala ili imovina dužnika donosi stečajni upravnik koji je imenovan u glavnom stečajnom postupku, koji, prethodno, mora da pruži garanciju lokalnim poveriocima da će se njihova potraživanja namiriti.

Actions (login required)

View Item